МОЈИ  СУСРЕТИ СА ДРАИНЧЕВОМ ПОЕЗИЈОМ

            Био сам необично узбуђен кад сам јула 1996. ушао у кућицу где се родио Раде Драинац. Са мном је била делегација бугарских писаца – Николај Хајтов, председник  и Петар Караангов – која је гостовала писцима из Прокупља. Пошто добро познајем  поезију српског песника, одушевљено сам упознавао наше писце са великим Драинцем о коме они ништа нису знали. Кад смо на повратку свратили  Блацеу, из Дома културе су ми поклонили и књигу Синише Пауновића „Драинац, песник и боем” . Са Синишом смо се знали добро и сваки пут кад сам био у Београду смо се састајали, али док је био жив, пропустио је да ми ту књигу пошаље иако и он, и Десанка Максимовић су ми доста причали о љубави Багрјане и Драинца. Касније је тај примерак књиге прошао кроз руке свих истраживача Багрјанине поезије код нас.

ДРАГАН БОРИСАВЉЕВИЋ, аутор 

18400 ПРОКУПЉЕ

Бошка Југовића 21

ТЕЛЕФОНИ:027 326 200 и 064/30 45 241

E-MAIL: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Педесетих година прошлога века прокупачка гимназија имала је богат рад своје литерарне секције. Биле су се стекле околности да је неколико генерација имало ђаке који су били изнад просека и своје и градске средине, бар што се књижевности тиче. Од оних нешто старијих и данас би требало да се памте имена Миодрага Шијаковића и Миливоја Марковића, касније запажених књижевних критичара.

          У генерацијама испред моје истицали су се Драгутин Огњановић, Раде Војводић, Огњен Лакићевић, Петар Милосављевић, Иван Ивановић, Саша Чернов...Сви су они после постали значајни књижевни ствараоци и призната имена у књижевном животу Србије.

          У мојим гимназијским данима почињали су да пишу и објављују у „Топличким новинама“, које су тада имале подлистак за младе, Воја Красић, Љубинко Милосављевић, нешто млађи Благоје Глозић и ја. Онда смо се Воја Благоје и ја нашли следећих година на Вишој педагошкој школи у Нишу и одмах укључили у тамошњи књижевни живот.

У издању Народне библиотеке "Раде Драинац" изашла је књига "Сусрет на раскршћу" аутора Благе Димитрове и Јордана Василева, коју су превели са бугарског језика Мила Васов и Радојица Лазић.

Ради се о документарној новели, познанству бугарске песникиње Јелисавете Багрјане и Рада Драинца.

Драинац као новинар давне 1930. године, авионом стиже у Софију и истиче својим колегама у Бугарској да Балкан мора да има своју личну естетику базирану на својој култури и баш у том периоду, почење његово познанство са бугарском песникињом Јелисаветом Багрјаном.

Одломак из књиге:

Једне вечери професор Динеков испричао нам је готово невероватну причу за овај наш антиромантични век:

Десило се у децембру 1955. године. Било је то једно од периодичних разведравања односа између два суседа – Југославије и Бугарске. Разменили смо делегације писаца. Код нас су дошли Душан Костић и Мирко Божић, а истовремено тамо смо били Емил Манов и ја. Прве ласте зближавања после дуге зиме непријатељстава и узајамних напада. Дочекали су нас веома срдачно. Југословенски писци искрено су се радовали побратимству између браће...

3,2,1..., докуменатрни филмови о библиотекарству