Vinaora Nivo SliderVinaora Nivo SliderVinaora Nivo SliderVinaora Nivo Slider
ПОМОЋ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА
ИНТЕРНЕТ ЧИТАОНИЦА
ПРОФ.ДР АЛЕКСАНДАР ЈЕРКОВ
МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ - НАГРАДА ДРАИНАЦ 2017

O БИБЛИОТЕЦИ



Народна библиотека "Раде Драинац" Прокупље
Адреса: XXI Српске дивизије б.б.
Тел: 027/321-671 и 027/323-318
ПИБ: 100413791
Е-пошта: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

 

 

Народна библиотека „Раде Драинац“ Прокупље баштини традицију библиотекарства у Топлици, односно Грађанске читаонице основане 1910. године. Следећа појава библиотеке у Прокупљу после прекида насталог услед Балканског и Првог светског рата је 23. марта 1930. године када се отвара Народнa читаоница са универзитетом. Одмах по ослобођењу Прокупља у Другом светском рату оснива се Народна књижница и читаоница у Прокупљу. Библиотека 1961. постаје матична за општину Прокупље, а 1973. отвара се самостално Дечје одељење. Исте године библиотека добија и име Народна библиотека „Раде Драинац“. Народна библиотека „Раде Драинац“ данас представља организовану културну установу са солидним кадровским потенцијалом. Програмска делатност Библиотеке организована је на Одељењу за одрасле, на Дечјем одељењу и у два пункта на сеоском подручју у Малој Плани и Житном Потоку. Књижни фонд има преко 80.000 књига.

Народна библиотека "Раде Драинац" нуди својим корисницима следеће услуге:

- коришћење библиотечке грађе (сву грађу коју библиотека поседује могу да користите сви грађани који су чланови Библиотеке.),
- претраживање фондова (библиотека је укључена у пројекат Виртуелне библиотеке Србије, па је преко система Cobiss омогућено претраживање наших и фондова других библиотека на Интернету.),
- међубиблиотечка позајмица (уколико библиотека не поседује одрђену литературу у свом фонду, може се набавити међубиблиотечком позајмицом од других библиотека.)
- умножавање материјала (библиотека пружа услуге фотокопирања и штампања материјала.)
- бесплатно коришћење Интернета (сви чланови библиотеке могу у просторијама Дечијег одељења и Одељења за одрасле користити бесплатно Интернет.)
- образовање корисника (библиотека организује различите креативне радионице из књижевности, глуме, информатике и др.)


Драинчеви књижевни сусрети

 

Драинчеви сусрети песника покренути су 1966. године. Са краћим прекидом (1970 – 1975) трају сада више од 5 деценије, а ове 2017. године су 48. „Драинчеви књижевни сусрети“. Посвећени су делу и животу Радета Драинца, песника који је, уз Црњанског и Растка Петровића, обележио саме врхове наше међуратне лирике. Његово песништво, препуно великог геста и снажних тонова, али изашло из самог бића песничког, самосвојно и непоновљиво – доживело је веома високо вредновање тек шездесетих година, па је феномен његовог певања и мишљења, као изузетна појава у историји наше књижевности означен као – драинизам. Томе је највише допринело појављивање првог послератног избора из његове поезије који је сачинио Стеван Раичковић, покретање „Драинчевих сусрета“, озбиљније проучавање његовог дела и многобројни културни посленици и поштоваоци Драинчеви, који су му подигли бисту, обновили родну кућу, основали спомен собу, као и објављивање сабраних дела 1999. године. 
 
ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ „ДРАИНАЦ“: 
 
Вито Марковић (1967), Брана Петровић (1968), Радомир Андрић (1969), Срба Митровић (1975), Густав Крклец (1976), Бошко Ивков (1977), Живана Дамњановић (1978), Биљана Лончар (1979), Јосип Михалковић (1980), Слободан Жикић (1981), Русомир Арсић (1982), Александар Пејовић (1983), Стеван Наумовић (1984), Милисав Крсмановић (1985), Миодраг Павловић (1986), Ранко Јововић (1987), Мирослав Максимовић (1988), Раде Војводић (1989), Весна Парун (1990), Слободан Ракитић (1991), Станоје Макрагић (1992), Драган Драгојловић (1993), Злата Коцић (1994), Танасије Младеновић (1995), Стеван Раичковић (1996), Божидар Шујица (1997), Ђоко Стојчић (1998), Матија Бећковић (1999), Зоран Богнар, Слободан Стојадиновић (2000), Предраг Чудић, Мирослав Цера Михаиловић (2001), Алек Вукадиновић (2002), Владимир Јагличић (2003), Радосав Стојановић (2004), Братислав Милановић (2005) и Зоран Милић (2006), Крстивоје Илић (2007), Љубомир Симовић (2008), Зоран Вучић (2009), Александар Лукић (2010), Иван Негришорац (2011), Бора Ђорђевић (2012), Андреј Јелић – Мариоков (2012), Миљуко Вукадиновић (2013), Милош Јанковић (2014), Живорад Недељковић (2015), Гордана Ђилас (2016), Милован Данојлић (2017).

Поткатегорије

Ко је на мрежи: 54 гостију и нема пријављених чланова

ЕЛЕКТРОНСКИ КАТАЛОГ

EUTEKA

628445
Today
Yesterday
This Week
Last Week
This Month
Last Month
All days
87
641
5142
611249
12846
24750
628445

IP: 54.234.247.118
2017-12-17 02:17:34

Видео материјал