ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ ДРАИНАЦ ЗА 2025.
На седници одржаној у Народној библиотеци „Раде Драинац“ издвојене су у ужи избор три књиге:
– Томислав Маринковић – Шта о нама мисле анђели – Београд: Архипелаг, 2024.
– Миладин Берић – Сплав тишине – Бања Лука: Удружење књижевника Републике Српске, 2024.
– Саша Радојчић – „Јежеви“, Нови Сад: Културни центар Новог Сада, 2024.
Након свестраног разматрања донета је следећа:
ОДЛУКА ЖИРИЈА
Жири за доделу награде ДРАИНАЦ у саставу: Горан Максимовић (председник), Дејан Алексић (члан) и Драган Огњановић (члан) на седници одржаној 25. јула 2025. године донео је једногласну одлуку да овогодишњу Драинчеву награду добије Томислав Маринковић за збирку песама Шта о нама мисле анђели коју је објавио Архипелаг из Београда 2024. године.
образложење
Један од најаутентичнијих савремених лирских пјесника, Томислав Маринковић (Липолист, 1949), поезију доживљава као чин самоспознавања, као начин препознавања бића свијета у себи, свијета над собом и свијета око себе, а пјеснички језик, ријечи и фигуре тог језика, разумијева као израз стваралачког надахнућа и као дуго путовање до извора тог самоспознавања. Такву врсту трагалачког пјесничког искушења проналазимо у свим досадашњим књигама Томислава Маринковића: Двојник (1983), Извесно време (1985), Стихови (1991), Сумња у огледало (1996), Школа трајања (2003), Свет на кожи (2007), Обичан живот (2011), Невидљива места (2015), Вечито сада (2018). У поетичком смислу веома им је блиска и Маринковићева књига прича Путовање у ораховој љусци (2017).
У најновијој збирци пјесама Шта о нама мисле анђели тај пут лирске самоспознаје окренут је превасходно према метафизичким просторима и разоткривању тајни свијета који се налази „над нама“, који представља основу обликовања и постојања људског бића, а изнад свега његових емоција и мисаоних потенцијала, као и свеколиког умјетничког надахнућа. То су дубоко одуховљени пјеснички текстови у којима расправља о постојању и непостојању човјека на земљи и његовој вези са космичким хоризонтима. То су размишљања која пјесника и његове читаоце воде у оно вријеме и на оне граничне просторе који су смјештени између земаљског и небесног, као и између материјалног и духовног утемељења. Тамо гдје се пред анђелима своде сви животни рачуни, онда када сунце заспи, када вјетрови застану, када трава престане да расте, када пресахну сви наши извори и престану да теку све наше воде, када се утишају сви океани и кад његошевским језиком речено „вријеме престане да ратује са вјечношћу“. То је оно мјесто гдје се отварају метафоре свих наших стихова, гдје почињу, рађају се и ускрсавају значења свих наших ријечи, то је она прапостојбина у којој се поезија стапа са вјечношћу.
Поетичке синтезе Томислава Маринковића на лијеп начин су успостављене и у његовим објављеним књигама изабраних пјесама: Путовања кроз близине (2013), Издвојене тишине (2016), Изабране песме (2019) и Дуге сенке иза тренутака (2021). Поглед на књижевност и културу читања на оригиналан начин одсликава и његова књига најљепших приређених прича и пјесама о биљкама и пријатељству Писац у врту (2016). Поезија му је превођена на више страних језика, а добитник је неких од највећих пјесничких награда које се додјељују за стваралаштво на српском језику: „Бранко Миљковић“, „Мирослав Антић“, „Васко Попа“, „Заплањски Орфеј“, „Владислав Петковић Дис“, „Десанка Максимовић“ и „Стеван Раичковић“. У таквом контексту, награда „Драинац“ коју су му чланови жирија додијелили на једногласан начин, као 56. добитнику по реду, само изнова потврђује вриједности овога пјесничког дјела, као што се и на сасвим достојан начин сврстава у низ досадашњих добитника овога изузетног признања.
Жири:
др Горан Максимовић, председник
Дејан Алексић, члан
Драган Огњановић, члан