На конкурс за „Драинчеву награду“ приспело је 65 књигa поезије објављених у 2023. години на српском говорном подручју.
На првој консултацији жирија одабрано је 9 књига:
– Радомир Д. Митрић – Кино Медитеран, Суматра издаваштво: Шабац,
– Бојан Васић – Црна кутија, Градска библиотека „Карло Бијелицки“: Сомбор,
– Слободан Јовић – У кострети, Чигоја штампа: Београд,
– Душко Новаковић – Касно је за реванш, Свет књиге: Београд,
– Драган Јовановић Данилов – Кањони кроз нас, Архипелаг: Београд,
– Дејан Алексић – Одавде се види, Културни центар Новог Сада: Нови Сад,
– Саша Радојчић: Тобоган, Културни центар Новог Сада: Нови Сад,
– Дубравка Матовић – Историја баштованства, КОВ: Вршац,
– Ненад Шапоња – Психологија гравитације, Прометеј: Нови Сад
На седници одржаној у Народној библиотеци „Раде Драинац“ издвојене су у ужи избор 3 књиге:
– Дејан Алексић – Одавде се види, Културни центар Новог Сада: Нови Сад,
– Дубравка Матовић – Историја баштованства, КОВ: Вршац,
– Радомир Д. Митрић – Кино Медитеран, Суматра издаваштво: Шабац,
ОДЛУКА ЖИРИЈА
Жири је донео једногласну одлуку да награду „Драинац“ за 2024. годину добије песник Дејан Алексић за књигу Одавде се види коју је објавио „Културни центар Новог Сада“ у Новом Саду.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
Од прве збирке песама Потпуни говор (1995), за коју је добио „Бранкову награду“, па све до најновије збирке Одавде се види (2023), за коју ево данас добија награду „Драинац“, Дејан Алексић (1972) активно је присутан у српској књижевности дуже од три деценије и то на на различите креативне начине, као лирски песник и песник за децу, драмски и прозни писац, као уредник и промотер културног живота. Издвајамо овога пута само још неке од његових најпознатијих песничких књига: После (2005), Довољно (2008), Бити (2013), Радно време раја (2018). Вредно је поменути и роман Петља (2021) за који је добио награде „Милош Црњански“ и „Владан Десница“. Помињемо и драмске текстове: Вина и пингвина (2010), Ружно паче (2012), Ивица и Марица (2015). Међу књигама за децу и младе издвајамо следеће наслове: Дугме без капута (2002), Кад се разболео Петак (2006), Музика тражи уши (кратке приче, 2008), Чудесни доживљаји Азбучка Првог у тридесет слова (роман, 2015). Све наведене књиге заједно указују на изразиту поетичку самосвест овога аутора и његову дубоку утемељеност у искуству онога српског и европског песништва које је трагало за вечитом тајном стваралачког надахнућа као чина преегзистенције и космичког поретка ствари, али и чина свакодневних искушења и животних изазова.
У том смислу се најновија песничка збирка Одавде се види може посматрати као синтеза тог свеколиког искуства и препознавање ума и језика поезије као онога места са кога се најбоље „види“, или бар слутимо да је тако, дубински извор стваралачке креације. Из тако метафизички постављене уметничке перспективе, Алексић проналази путеве за сагледавање света у себи и света око себе, као и бар на тренутак да наслути бескрајне границе света над собом и над свима нама. Укрштајући различите лирске поступке које најприближније можемо упоредити са савременим неоверизмом и неосимболизмом, са медитативним лиризмом, покушава на разнолике начине, често озбиљно и замишљено, емотивно и забринуто, а повремено иронично, необавезно и разиграно, да разоткрива сопствене али и све наше „аутопортрете“, да препозна сопствено али и свако друго „лирско ја“, те да изађе на оне универзалне „лирикостазе“ за којима он трага кроз читаво своје стваралаштво, али и за којима трага целокупна песничка уметност од античког до савременог света.
Алексић је песник отвореног и непрестаног преиспитивања изазова стварања и у томе је један од несумњивих следбеника Драинчевог лирског говора и надахнућа. Ово су само неки фрагменти, између бројних других важних песничких чинилаца, као и увида у изразито успешно целокупно дело овога аутора, који су подстакли чланове жирија да овогодишњу награду „Драинац“ доделе књижевнику Дејану Алексићу.
У Прокупљу, Жири:
12.08.2024. Горан Максимовић, председник
Славомир Гвозденовић, члан
Драган Огњановић, члан