Давне 1930. године, 23. марта свечано је отворена у Прокупљу „Народна читаоница са универзитетом". Почеци библиотекарства у Прокупљу су 1910. године када је отворена при Гимназији „Грађанска читаоница" која је трајала до Првог светског рата, када су бугарски окупатори књиге на српском уништили у покушају да бугаризују становништво јужне Србије.
Тог 23. марта 1930. године варош Прокупље је славила. Лист „Нишка слободна трибина" овако извештава о овом догађају:
...„Пристигли су бројни гости из Ниша, Куршумлије, Блаца, Крушевца и других места. Град под Хисаром за ову прилику био је украшен заставама, цвећем и славолуцима. На перону железничке станице у Прокупљу организован је свечани дочек специјалног воза из Ниша којим су допутовали професори, ученици и директор нишке мушке гимназије и државне трговачке академије. Свечаним возом допутовали су и чланови Духовног суда из Ниша, на челу са нишким владиком Доситејем Васићем. Госте је поздравио Хранислав Савковић, председник општине града Прокупља. У тренутку када је он завршио свој говор са Боровњака и Хисара праснуле су прангије у част оснивања Народне читаонице и свечаности која је била посвећена књизи."
Данас неки лоше информисани или злонамерни људи тврде да су библиотеке прошлост и да је интернет довољан за све културне потребе. А да ли је тако?
Велики промотер читања и библиотека, британски писац Нил Гејмен оповргава ову тврдњу и каже: „Бринем да су људи у 21. веку погрешно разумели шта су библиотеке и њихову сврху. Ако библиотеку разумете као полицу са књигама, може изгледати застарело...

У питању је природа информација. Информација има вредност, и права информација има огромну вредност..."
На Гуглу се могу наћи само основне информације о темама које вас интересују. Ретко више од тога и, Гугл заправо служи да вас пошаље у библиотеку. Често на Гуглу нећете пронаћи информацију коју тражите или ће она бити пласирана на други начин од онога на који желите, јер се кроз разне алгоритме пласирају информације какве неко жели да прочитате а не онакве какво заправо јесу.
„Не верујем да ће све књиге прећи на екране нити верујем да би требале... Књиге су тешке, није их лако уништити, добро леже у руци – увек ће бити места за њих. Припадају библиотекама, као што су библиотеке већ постале места на којима можете добити приступ електронским књигама, аудио књигама и садржају са интернета."
„Библиотеке су за слободу. Слободу да се чита, слободу идеја, слободу комуникације. Оне су за образовање (које се не завршава када напустимо Универзитет), забаву, безбедна су места и места за приступ информацијама."
Посебно је важно да библиотекари непрекидно раде на ширењу културе читања. „Библиотеке су капије будућности"... Најједноставнији начин да будемо сигурни да образујемо писмену децу је да их научимо да читају али и да је читање активност која доноси задовољство. А то значи, најпростије, налажење књига у којима уживају, омогућавање приступа тим књигама, и простор да исте читају... Ако немате вредне библиотеке немате вредне информације или културу или мудрост. Утишавате звукове прошлости и оштећујете будућност."
Иво Андрић о књизи говори следеће: „Књига је била и остала жеља мога детињства, и то неиспуњена жеља. Дечак у 3. разреду гимназије – ја сам патио од праве жеђи за књигом. А књига у нашем тадашњем животу, мом и мојих другова, била је ретка и скупа, готово недостижна ствар." Да вам књиге не би биле недостижне – ту су библиотеке. У библиотекама ћете пронаћи све што вам треба да развијате машту – од сликовница и бајки, преко романа о тинејџерима, авантуристичких романа, љубавних романа, стрипова, поезије па, све до енциклопедија, лексикона, речника и лектире.
Бил Гејмен о библиотеци говори следеће: „Ја сам био сретан. Имао сам одличну локалну библиотеку док сам одрастао. Имао сам родитеље који су могли бити убеђени да ме оставе у библиотеци на путу ка послу током летњих празника, и библиотекаре којима није сметао мали дечак без пратње који се свако јутро враћао у библиотеку пролазећи кроз каталог тражећи књиге са духовима, магијом или ракетама, тражећи вампире или детективе или вештице или чуда. Када сам завршио са дечјом библиотеком прешао сам на књиге за одрасле."
И заиста је тако. Можете оставити дете у библиотеци да тражи књиге, чита, претражује информације на интернету или учи и да будете сигурни да је безбедно и да је своје слободно време утрошило на прави начин. Ако му било шта затреба у библиотеци, ту су библиотекари, ту су књиге. Не смемо дозволити да нам деца буду немушта, да знају да разговарају само преко тастатура. Требамо им читати, и читати, и читати, кад год имамо времена, па и кад нам се чини да га немамо. Све се мења када читамо. Речи су и даље драгоцене, било да су у књизи или на интернету. Уз помоћ речи ми се боље разумемо. Уз помоћ књига откривамо нове светове, боље разумемо друге и себе.
„Алберта Ајнштајна су питали како да учинимо децу интелигентном. Његов одговор је био једноставан и мудар: „Ако желите да Вам деца буду интелигентна, читајте им бајке. Ако желите да буду још интелигентнија читајте им још више бајки." Он је разумео вредност читања и замишљања. Надам се да деци можемо обезбедити свет у коме ће читати и у коме ће им бити читано, у коме замишљају и разумеју."
Данас, 113 година од оснивања прве библиотеке у Прокупљу и 93 године од почетка рада прве „праве" библиотеке у Прокупљу, погледи библиотекара и грађана Прокупља усмерени су у будућност у нади да ће бар до 2030. године и 120 година од оснивања прве библиотеке град најзад добити нову зграду библиотеке. Прва препрека је савладана и добијена је локација за изградњу.
Поштовани градоначелниче, председниче скупштине, већници, одборници, поштована децо и суграђани, поштоване колеге библиотекари, професори, писци, пред нама се отварају капије будућности – нека ова година буде почетак пута ка новој библиотеци у Прокупљу.