ДИГИТАЛНА ЗБИРКА

Библиотекарско друштво

Матичне библиотеке

Vinaora Nivo Slider
Посета потпредседнице владе Србије Maje Гојковић

Проф. Ганчо Савов - Моји сусрети са Драинчевом поезијом

МОЈИ  СУСРЕТИ СА ДРАИНЧЕВОМ ПОЕЗИЈОМ

 

            Био сам необично узбуђен кад сам јула 1996. ушао у кућицу где се родио Раде Драинац. Са мном је била делегација бугарских писаца – Николај Хајтов, председник  и Петар Караангов – која је гостовала писцима из Прокупља. Пошто добро познајем  поезију српског песника, одушевљено сам упознавао наше писце са великим Драинцем о коме они ништа нису знали. Кад смо на повратку свратили  Блацеу, из Дома културе су ми поклонили и књигу Синише Пауновића „Драинац, песник и боем” . Са Синишом смо се знали добро и сваки пут кад сам био у Београду смо се састајали, али док је био жив, пропустио је да ми ту књигу пошаље иако и он, и Десанка Максимовић су ми доста причали о љубави Багрјане и Драинца. Касније је тај примерак књиге прошао кроз руке свих истраживача Багрјанине поезије код нас.

 

А иначе сам већ раније, наиме 60-тих година, превео двадесетак Драинчевих песама али соцреалистичка цензура у Бугарској није дозвољавала да се његова „дисидентска”, „буржоаска” лирика објављује код нас. У то време нисам знао много шта о љубавном роману двојице дивних песника јер и у Просветином издању књиге Драинца „Песме”  (1960) није споменута ниједна реч о тој судбинској вези.

Кад су чувена песникиња Блага Димитрова и њен супруг, књижевник и академски научник Јордан Василев почели да пишу своју књигу о Багрјани и Драинцу „Сусрет на раскршћу”, обратили су се мени. Ја сам их упутио у  неке догађаје и документе, пружио сам им оно што сам имао, више пута смо разговарали на ту тему.  Благи сам оставио да чита Драинчеве песме јер је она врло добро разумела српски језик. А једном ми је она показала свој превод неколико Драинчевих песама које је намеравала да укључи у књигу или да посебно објави. У међувремену, 1997. се појавила и књига Ивана Ивановића „Црни дани Раке Драинца”. Пошто смо с њим добри пријатељи и он ми је  слао све што је објавио, одмах сам добио од њега и ту књигу. С њом сам отишао код Благе  и једне читаве вечери сам јој прелиставао и читао оно што би било зањимљиво за њихов рад – о припреми Драинца да искористи наклоност бугарског официра, капетана Ангела Костова да га извуче под бугарским именом из логора у Нишу, чим је дознао о његовом пријатељству са Багрјаном; о његовој судбини између партизана и четника  Пећанца итд. Кад је  „Сусрет на раскршћу” изашла (1999), видео сам да су аутори користили нешто и из података и из књиге Ивана Ивановића.   

Са Благом смо били најбољи пријатељи, а са Јорданом смо и извесно време и радили у истој редакцији. Блага је имала пријатељске контакте са више српских писаца и преводила је с времена на време њихове песме. То си били Десанка Максимовић, Душан Матић, Стеван Раичковић, Мира Алечковић и др. При крају комунистичког периода, Блага је одиграла велику улогу у демократском процесу. На њу су се власти жестоко окомиле, организовале су злогласне акције против ње, блокирали су њену кућу, забрањивали су њене књиге. Упркос томе ја по изласку из политичког затвора (где сам провео 11 година - од 1974. до 1985.) сам одржавао пријатељске везе са Благом. После пада режима Тодора Живкова она је била у првим редовима бораца за демократију. У новој власти била је извесно време и вицепредседник Републике Бугарске.

Породица Благе Димитрове се деценијама дружила са Елисаветом Багрјаном. Још почетком 70-тих година почели су са Јорданом Василевим да објављују своје запажене аналитичне приказе и књиге о стваралаштву  Багрјане, о којима се уосталом говори и у њиховој књизи.

На тему љубави Благе Димитрове и Драинца пишу и други аутори у Бугарској: Катја Кузмова-Зографова, директорка Музеја бугарске књижевности, издала је ове године опширни истраживачки рад о животу и стваралаштву Елисавете Багрјане и организовала изложбу о великој песникињи где је представила и документе о њеној вези са Драинцем;  Људмила Малинова и професор Људмил Димитров у својој обимној књизи „Багрјана и Словенија” (2013) посветили су посебно место Драинчевој вези са Багрјаном. Наводе и његову песму „Источна звезда”  са објашњењем како ју је он написао у Варни јула 1930.  Они саопштавају како су код сина Багрјане пронашли Драинчева дела „Ероикон” и „Срце на пазару” са посветама Багрјани. Наводе и информације словеначког новинара и књижевника Тонета Потокара из 1930., који је у то доба радио у Београду и који каже: „ове јесени ће заједно са чувеном младом бугарском песникињом Лизом Багрјаном Драинцем издати књигу лирике. Очекује се да она буде веома необична, написана на српском и бугарском. Некако по себи се разуме да  они представљају балканске Жоржа Санда и Алфреда де Миссеа.” Месец дана касније Потокар јавља да је Драинац дао у  штампу још две књиге – „Циркус Драинац” и „Лирика Е. Багрјане”. Да ли је то изашло, он не јавља.

Сусрет на раскршћу живота Радета Драинца и Лизе Багрјане није никакав пролазни сусрет. То је за Драинца био најдубљи додир који је он изразио пре смрти у своје последње дирљиве речи пред Стеваном Јаковљевићем:  „Ако будеш остао жив, пронађи начина да изручиш Лизи Багрјани да су моје последње мисли биле о њој!”  А то што су та два песника пркосила тадашњим злонемерним малограђанским гласовима у друштву и то што је њихова љубав победила, показује моралну снагу блиских односа између Срба и Бугара.

 

Софија, августа 2014.

                                                        ГАНЧО  САВОВ

                                     Професор јужнословенских књижевности

                                        на Великотрновском универзитету      

                                                             БУГАРСКА

 

Ко је на мрежи: 11 гостију и нема пријављених чланова

ЕЛЕКТРОНСКИ КАТАЛОГ

EUTEKA

Шта да читам

Новости у БДС

2339761
Today
Yesterday
This Week
Last Week
This Month
Last Month
All days
182
98
427
2337426
2748
11594
2339761

IP: 34.231.243.21
2021-10-20 23:25:17

Видео материјал