САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ ДРАИНЧЕВЕ НАГРАДЕ ЗА НАЈБОЉУ КЊИГУ ПОЕЗИЈЕ У ТОПЛИЦИ ЗА 2022. ГОДИНУ

          Прошла година донела нам је два нова а ипак сазрела, лирски заокружена и уметнички избрушена поетска гласа. Права је штета што смо оволико дуго чекали да њихове књиге угледају светло дана а још већа штета би била не препознати њихову вредност и место у комплексу Топличке поезије XXI века. Нема нас баш толико да би се делили, поготову је мало књига поезије са квалитетним песничким достигнућима. Због свега наведеног, Жири за доделу Драинчеве награде за најбољу књигу поезије у Топлици између два Сусрета, донео је једногласну одлуку да ову нашу традиционалну и домаћу награду равноправно поделе Саша Миловановић Божимиров, са књигом ,,Песме“ и Драган Добрашиновић, са књигом ,,Док је небо чекало човека“.

          Поетска пловидба Саше Миловановића је један храбар искорак у свет слика и појмова који обилују митолошком фантастиком, психолошком подлогом и еротивном имагинацијом. Песник нас својим пловидбама вешто измешта из веремена и простора којима припадамо нудећи спасоносне хоризонте и ковитлаце свог бајковитог унутрашњег света. Песме траже интуитивну радозналост и ерудицију и отвореност за језичке и лексичке експерименте и инвентивности. Аутор се строго држи својих принципа оригиналног компоновања песничких конструкција како оних унутрашњих, мисаоних, тако и спољашних односно формалних. Активира архаизме, кованице и неологизме које само он, у својој стваралачкој фантазмагорији ствара, попут неког језичког демијурга. Ти принципи доносе одређени ризик али и смештају Сашин говор у оригиналне и аутохтоне песничке гласове Србије.

          Иако му је ово прва књига, Драган Добрашиновић прескаче све дечије, почетничке болести и пише истанчаним, доследним књижевним стилом и песничким изразом који је на најбољем трагу великана српске поезије попут Бећковића или Раичковића. Како лепо примећује књижевник Игор Ивановић у предговору:,, Драган као да је чекао да се у њега утка богато животно искуство које је преточио у стихове. Аутор не покушава да наметне коначне судове: као заокружен интелектуалац који зна колико је дубок амбис човекове природе у којој се за превласт боре Творац и сотона, Добрашиновић храбро износи вечите теме и дилеме пред читаоца, не покушавајући вулгарно да арбитрира.“ Иако је структурално подељена на два дела, условно речено љубавну и филозофско-рефлексивну поезију, из свих песама подједнако исијава Добрашиновићева рафинираност и интелектуализам који не суспрежу и рационализују доживљајно, већ постају инструменти његовог продубљивања и обогаћивања. Лирско ја посвећено је преиспитивању комплексног егзистенцијалног искуства друштвено-историјских, традиционалних, политичких тема кроз призму интензивног уметничког доживљаја света и стварности.

Убеђени смо да ће ове награде бити добар подстрек и да ће дати јак мотив ауторима да наставе са новим песничким достигнућима, за добро наше уметности и културе.

У Прокупљу, 28.8.2023.г.

 Жири за доделу награде за најбољу књигу поезије у Топлици

 
                       Драган Огњановић, председник

                       Даниел Јовановић, члан

                       Љубиша Красић, члан

54. ДРАИНЧЕВИ КЊИЖЕВНИ СУСРЕТИ –

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 80 ГОДИНА ОД СМРТИ ПИСЦА

28. август, Прокупље

11.30 часова

Плато уметности на Хисару

- Свечано отварање централног дела „Драинчевих књижевних сусрета“

12.00 часова

Поздравна реч Градоначелника Прокупља

Обраћање представника Министарства културе

- Уручење награде Драинац

- Портрет добитника награде „Драинац“

Учествују: добитник награде „Драинац“ Славомир Гвозденовић, председник жирија др Горан Максимовић

14.00 часова

Народна библиотека „Раде Драинац“ Прокупље

Културно-просветна делатност и издавачки рад културно информационог центра „СПОНА“ Северна Македонија

Учествују: Милош Стојковић, Теодора Цветковић

19.00 часова

Сала Дома културе Прокупље

- Песници Драинчевих сусрета у Прокупљу

Музичко сценски програм

Учествују: добитник награде „Драинац“ Славомир Гвозденовић, Небојша Лапчевић, Петар Матовић, Драган Марковић, Енес Халиловић, Снежана Теодоропулос, Јелена Протић Петронијевић, делегација Удружења књижевника Србије, делегација Српског културно информационог центра „СПОНА“ Северна Македонија

29. август, Куршумлија, Трбуње, Блаце

ДАН ПОЕЗИЈЕ

17.00 часова

Сала СО Куршумлија

- Дринчеви песници у Куршумлији

18.30

- Песници у Драинчевој родној кући (Трбуње)

19.30

- Песничко вече у КЦ „Драинац“ Блаце

Учествују: добитник награде „Драинац“ Славомир Гвозденовић, Небојша Лапчевић, Петар Матовић, Драган Марковић, Енес Халиловић, Слађана Теодоропулос, Јелена Протић Петронијевић, делегација Удружења књижевника Србије, делегација Српског културно информационог центра „СПОНА“ Северна Македонија

30. август, Прокупље

13.00 часова

Читаоница Народне библиотеке „Раде Драинац“ Прокупље

- Трибина: Књижевни живот јужне Србије некад и сад

Учествују: Милош Стојковић, Теодора Цветковић, др Горан Максимовић, др Мирјана Бојанић Ћирковић, Јован Младеновић

31. август

19.00 часова

Спомен соба Драинац

ПОВОДОМ 80 ГОДИНА ОД СМРТИ ДРАИНЦА

ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМОВИ О СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

Пројекција филмова о Бранку Миљковићу – принцу српске поезије

Разговор на тему – Књижевност и филм

Учествују: Јован Младеновић, др Горан Максимовић, др Мирјана Бојанић Ћирковић, Жикица Јовановић, Драган Огњановић

1. септембар

Народна библиотека „Раде Драинац“ Прокупље

19.00 часова

- Музичко-сценски програм

- Вече топличке поезије

- Уручење награде за најбољу књигу топличког писца  

САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА
ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ ДРАИНАЦ ЗА 2023.

На седници одржаној у Народној библиотеци „Раде Драинац" издвојене су у ужи избор три књиге:
– Славомир Гвозденовић – Дисање на псеће шкрге, Београд: Архипелаг, 2022.
– Душко Новаковић – Тацит је ретко када био опуштен (Поздрав горућој мачки и друге изјаве о несаници) – Пљевља: Народна библиотека „Стеван Самарџић", 2022.
– Благоје Баковић – Није то моја вода, Београд: СКЗ, 2022.

ОДЛУКА ЖИРИЈА

Жири је донео једногласну одлуку да награду „Драинац" за 2023. годину добије песник Славомир Гвозденовић за књигу Дисање на псеће шкрге коју је објавио „Архипелаг" у Београду.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Поезија Славомира Гвозденовића настаје као симбиоза личних доживљаја и колективног искуства, као место у коме се на креативан начин сусрећу интимистички детаљи, стварни и проживљени живот, као и културно-историјске чињенице из прошлости и садашњости. Управо зато, за Гвозденовића певање представља географију „гладних речи", сједињавање „аутобиографије са поезијом", потрагу за личним и универзалним доживљајима света, али и препознавање обележја сопствене душе у наталоженом вековном искуству. У свему томе, живот и смрт израстају у два доминантна мотива тог песничког говора, а појављују се као један и јединствени уметнички свет, који је понекад сагледан из критичке перспективе, а понекад из перспективе дубоке емоције и интимистичке глорификације. Зато се као лирски јунаци равноправно појављују људи и простори. Најпре завичајни и универзални географски топоними, попут Белобрешке, Голупца, Лепенског Вира и Темишвара, али и Јерусалима, Париза, Лондона, Беча и других градова. Одмах за њима из наслага прошлости израњају филозофи и песници, од Аристотела и Овидија, преко Гетеа и Пушкина, до Андрића и Црњанског, Попе, Киша и Павића. Као вечити чувар „искуства из прошлости" појављује се лик упокојене песникове мајке, а сусрети са њеном успоменом, изнова обнављају пресахле изворе животне снаге и радости. Изнад свих њих, као главни лирски јунак Гвозденовићеве поезије, као темељ његове стваралачке поетике, али и суштина свеколиког опстанка песниковог народа у домовини и у расејању, појављује се српски језик, у лику раскошно одевеног „вечног младића", чија је богата лексика, али и „родна мелодија", извор и утока свеколиког песниковог уметничког надахнућа и спознаје света. Управо је у том укрштању критичке и интимистичке перспективе, у том непрестаном „дисању на псеће шкрге", као и обиљу лексике, у тим звуцима „родне мелодије језика", садржана блискост Гвозденовићевог певања и мишљења са Драинчевом лирском духовношћу и целокупним књижевним надахнућем. То су били само неки детаљи, између бројних других важних уметничких чинилаца, који су подстакли чланове жирија да овогодишњу награду „Драинац" додели српском песнику из Темишвара, Славомиру Гвозденовићу.

                                                                  Жири:
                                                                   Горан Максимовић (председник)
                                                                   Мирослав Алексић (члан)
                                                                   Драган Огњановић (члан)

САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ

НАГРАДЕ ДРАИНАЦ ЗА 2023.

             На конкурс за „Драинчеву награду“ приспело је 45 књигa поезије објављених у 2022. години на српском говорном подручју.

             На првој консултацији жирија одабрано је 10 књига:

- Душко Новаковић – Тацит је ретко када био опуштен (Поздрав горућој мачки и друге изјаве о несаници) – Пљевља: Народна библиотека „Стеван Самарџић“, 2022.

- Славомир Гвозденовић – Дисање на псеће шкрге – Београд: Архипелаг, 2022.

- Небојша Лапчевић – Филателист – Краљево: Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, 2022.

- Ђорђе Нешић – Струне – Бања Лука: Центар за српске студије 2022.

- Благоје Баковић – Није то моја вода, Београд: СКЗ, 2022.

- Милан Лукић – Сa полиграфа: особни носталгични бедекер – Младеновац: Друштво за афирмацију културе Пресинг, 2022.

-Тања Ступар-Трифуновић – Змијштак – Београд: Архипелаг, 2022.

- Селимир Радуловић – У царству ветрова арамејских – Београд: Лагуна, 2022.

- Раде Танасијевић – Лимуново дрво у подруму – Краљево: Народна библиотека "Стефан Првовенчани", 2022.

- Драгица Стојановић – Глувонема – Зрењанин: Градска народна библиотека "Жарко Зрењанин", 2022.

У Прокупљу,                                      Жири:

27.07.2023.                                        Горан Максимовић, председник

                                                         Мирослав Алексић, члан

                                                         Драган Огњановић, члан