48. ДРАИНЧЕВИ КЊИЖЕВНИ СУСРЕТИ

03.05.2017 – 05.05.2017

ОДАВАЊЕ ПОЧАСТИ ДРАИНЦУ, ПРОМОЦИЈА АНТОЛОГИЈЕ ПЕСНИКА ДОБИТНИКА НАГРАДЕ ДРАИНАЦ (1996 – 2016), ВЕЧЕ ТОПЛИЧКЕ ПОЕЗИЈЕ, УРУЧЕЊЕ КЊИГА , МУЗИКА, ПОЕЗИЈА ГЕНЕРАЦИЈЕ СЕДАМДЕСЕТИХ, ТРИБИНА

03.05.2017.

                48. "Драинчеви књижевни сусрети" почели су  полагањем цвећа на Драинчев гроб на Новом гробљу у Београду. Сенима Драинца поклонио се више од тридесет песника, уметника и поштовалаца дела најзначајнијег топличког песника. На обележавању 74 година од смрти песника одржан је пригодни програм. Директор Народне Библиотеке „Раде Драинац“ поздравио је присутне и одржао краћу беседу о Дринцу и књижевној манифестацији која се по 48. пут одржава у част песника, Срђан Живковић казивао је Драинчеву „Нирвану“, а Ратомир Тимотијевић Тим, дугогодишњи донатор манифестације и љубитељ Драинчевог дела говорио је о иницијативи да се Драинчева биста постави у парку на Калемегдану.

                У Удружењу књижевника Србије од 18 часова представљена је антологија „Драинчеви песници 2 – добитници награде „Драинац“ (1996-2016)“. О књизи су говорили Зоран Цветковић, приређивач, Драган Огњановић, уредник  и Миљурко Вукадиновић, рецензент. Промоцији антологије која је објављена у издању Народне билиотеке „Раде Драинац“ присуствовали су и бројни добитници Драинчеве награде, међу којима и Андреј Јелић Мариоков, Миљурко Вукадиновић, Братислав Милановић и Зоран Богнар, рецитатор Вицо Дардић, чланови Удружења Топличана у Београду, писци, глумци и љубитељи књижевности.

Позивамо Вас да дана 5.5.2017.  пропратите следећи програм  „Драинчевих књижевних сусрета“:

Народна библиотека „Раде Драинац“ Прокупље

-12.00 - Свечано уручење књига за фонд прокупачке библиотеке -

Поклон Народне библиотеке Србије

Народни музеј Топлице Прокупље

- 17.00 – (Мајски сусрети поезије)

- Драинчева поезија – казује Мирољуб Мировић

- Музички програм – Концерт Александра Миљковића (контрабас)

- Поетски театар Библиотеке

- 18.00 – Песничка сцена – Генерација 70-их

Песничко вече:

Дејан Алексић, Ален Бешић, Гојко Божовић, Оливера Недељковић, Маријан Чакаревић, Петар Матовић, Јасмина Топић, Енес Халиловић,  Даниел Јовановић, Љубиша Красић.

-19.30 Трибина – Генерација 70-их – Магистрални токови и домети

Учесници: др Александар Јерков, Јелена Младеновић.                                

др Дејан Вукићевић

МИНИЈАТУРА НА ЗРНУ ГРАШКА

Уторак, 25. 4. 2017. у 14,00 часова

Народни музеј Топлице

Традиција минијатурних издања стара је безмало као и штампане књиге уопште. Прву такву књигу, Diurnale Mogantinum, објавио је Петер Шефер још 1468. године у димензијама 94 х 65 мм. Најмањом штампаном књигом сматра се Азбука у сликама Егона Пругмајера објављена 1971. у Лајпцигу у част Међународне изложбе уметности књиге. Њене димензије су 3 х 2,5 мм. Оваква издавачка и типографска пракса никада, заправо, није узела већег маха (осим, рецимо, у Совјетском Савезу), остала је спорадична ствар специфичних кругова књигољубаца.

У Збирци минијатурне књиге Народне библиотеке Србије, која је део Фонда старе, ретке и минијатурне књиге, дилема да ли утврдити „западни” критеријум од 77 х 77 х 77 или „источни” критеријум од 100 х 100 х 100 мм, разрешена је у корист другог. Сигнатура збирке је Мн и тренутно броји око 200 наслова. Готово половина од стотинак наслова припада Карољу Андрушку (Károly Andruskó, 1915–2008), графичару, есклибристи и библиофилу из Сенте. На њима су представљене његове минијатурне, углавном ручно отиснуте, графике, најчешће дрворези, скоро половина од 220 колико их је направио.

Гледано према стручној класификацији највише је белетристичких књига, али има библиографија (годишњи прегледи принова минијатурних издања у Совјетском Савезу), монографија (институција – школе, фудбалског клуба, Комунистичке партије Југославије, или личности – песника Александра Сергејевича Пушкина, Шандора Петефија и Хајнриха Хајнеа, тенисерке Монике Селеш, стонотенисера Драгутина Шурбека, политичара Георгија Димитрова, шахисте Вилхелма Штајница и сл.), неколико политичких памфлета (о Савезу пионира, рецимо), више језичких речника, нешто теолошке литературе, сарајевска Хагада и једна књига Имануела Канта. Од белетристичких издања занимљиве су књиге Горски вијенац (на српском и мађарском) Петра II Петровића Његоша, King Lear Вилијама Шекспира, песме Едгара Алана Поа (на француском), Алфреда де Мисеа, Мирољуба Тодоровића, Сречка Косовела, Францеа Прешерна, хаику песника (за ову песничку форму формат изузетно захвалан), кратке приче Мирослава Јосића Вишњића, Доситејево Писмо Харалампију, бајке Шарла Пероа.