Маргиналије маргиналца
Милован Данојлић

ДРАИНЧЕВ ПРИМЕР

Са Драинчевим стиховима сам се срео у обострано погодном тренутку: средином педесетих био сам побегао од куће, да бих на првим корацима чуо за великог међуратног бескућника. Јавио ми се, тако, као охрабрујући сапутник и сапатник. Његове се збирке (као и књиге Црњанског, Растка Петровића, Настасијевића, Драгише Васића, Дучића и прочих) нису могле наћи у књижарама, јер су, у хаосу револуционарног преврата, пале у привремени заборав. У књижарама их није било, у јавности се нису помињале. На та су ме имена моји кафански познаници по правилу љубитељи књижевности, упозорили са завереничком тајанственошћу; веза са традицијом се успостављала готово шапатом. Са нагоном птице-селице открио сам Народну библиотеку, смештену на самом крају Кнез-Михаилове, и у њој, након немачког бомбардовања, чудом спасени фонд међуратне књижевности. Онде, у свечаној тишини приземне читаонице, моје бекство од куће је добијало виши смисао и умирујућу оправданост. Добегао сам у престоницу да бих завршио више разреде гимназије (реалка у Љигу је била непотпуна), и да бих читао чудесне, драгоцене књиге, какве се нигде другде нису могле наћи.

Као водич кроз пакао живота и рај поезије, Драинац је на младог човека деловао првенствено примером осуђеног на сродну судбину. Сељачко дете запућено у велики свет, да се обре на ничијој земљи: родни корен се не да до краја ишчупати, нити се може на туђем тлу лако уземљити. Из тог, несмештеног положаја, из тескобне самоће, одјекнуо је глас побуне, са жестином која ослобађа. Жеља за даљинама се морала утажити низом имагинарних путовања. Вербална пустоловина га је, после искрцавања на Јаву, одвела на Чадско језеро, Азорска острва, у Конго, на Камчатку, у Аустралију, Амстердам, Транссибирију, Картагину, Патагонију, Египат, Тахити, на острво Самоа, у Меланезију, Салвадор, на Аљаску и Урал, Дарданеле, у Бесарабију, Ломбардију, Рио де Жанеиро, на Маршалска острва, у Океанију...
Што се мене тиче, ја сам уистину посетио неке од тачака Драинчеве географије, а његовом списку бих могао придодати педесетак градова и земаља. У некима сам проборавио недељу, у другима месец дана, а сећања на те боравке се врло мало разликују од Драинчевих измишљених посета. Сва су наша путовања имагинарна. Таква су док трају, а у сећању их је, већ, тешко разликовати од снова. Предели кроз које сам прошао, возом, аутобусима, бродовима, авионима, често и пешице, данас ми се чине далеки и невероватни, изгубљени у Драинчевом вербалном ономастичком обиљу. Свестан неважности и разменљивости визуелних чињеница, у „Брисаном простору", доследно сам избегавао помињање локалитета, крајева и вароши.

Народна библиотека „Раде Драинац је у мрежи библиотека које су у пројекту „Еутека у вашој библиотеци", а његова суштина је боља информисаност о Европској унији и свим сегментима сарадње са овом заједницом.

Библиотека постала део Еутеке  - интервју директора  Драгана Огњановића за портал http://prokupljenadlanu.rs

Драинчеви сусрети песника“ 2017. године, део други

Народна библиотека „Раде Драинац“ је, нескромно рецимо, и овога пута била на висини задатка и успешно организовала други део манифестације по којој су Прокупље и Топлица препознатљиви на културној мапи Србије.

Дан први, 29. август 2017. године:

Венац на Драинчеву бисту, смештену на Платоу уметности у подножју Хисара, положили су добитник овогодишње награде „Драинац“, академик Милован Данојлић и министар културе и информисања Владан Вукосављевић.

Програм обележавања 48. Драинчевих сусрета настављен је у Општини Прокупље где је министар за културу и информисање Владан Вукосављевић уручио награду „Драинац" академику Миловану Данојлићу, једном од бардова српске књижевности. Вукосављевић је први министар културе, који је откад се одржава ова манифестација, присуствовао уручењу песничке награде „Драинац".

На свечаности уручење награде, за песничку зборку „Животи, животи“, у свечаној сали Општине Прокупље,  Данојлић је ракао да га награда радује јер „ је изразито песничка и нема никаквих друштвених рачуна и политичке позадине.“  Портрет лауреата, надахнито као и у сличним приликама ових година, оцртао је председник жирија професор Горан Максимовић.

Министар културе Владан Вукосављевић је са својим сарадницима обишао и прокупачку библиотеку „Раде Драинац", где је ученицима прокупачке Гимназије, добитницима републичких награда Јелени Стојковић и Милошу Милићу поклонио књиге. Књиге на поклон од министра у име библиотеке примио је директор Драган Огњановић.

Гости „Драинчевих сусрета“ су поподне провели у Ракиној родној кући у Трбуњу, у организацији блачке Библиотеке,  а вече у Културном центру у Блацу, најпре уз монодраму глумице Марије Ђајић, након које су своју поезију казивали: Тања Крагујевић, Гордана Ђилас, Душко Новаковић, Томислав Маринковић, Драган Ђокановић, Петар Цветковић, као и топлички песници Дане Стојиљковић, Миливоје Крстић и Саша Миловановић.

Дан други, 30. август:

Уследио је излет до Архео парка Плочник и Ђавоље вароши, а затим веома успешно књижевно вече у свечаној сали Општине Куршумлија, које је трајало много дуже од планираног, што значи да је куршумлијска публика, некако и нечим, ненадано надахнула песнике.

Завршно вече подразумевало је програм Поетског театра Библиотеке, појачан учешћем глумца Народног позоришта у Нишу, Данила Петровића, врло симпатичан и запажен наступ талентованих ученика Музичке школе „Станковић“ и казивањем стихова овогодишњих гостију. Као и у Блацу и Куршумлији, и овом приликом је највише пажње побрао најаутентичнији казивач Драинчеве поезије, драмски уметник Вицо Дардић.

На Боемској вечери у „Варошком сокаку“, након уручења топличког признања за најбољу поетску књигу прошле године Весни  Пауновић- Ђукић, за збирку „Азбука чула“, под патронатом Ратомира Тимотијевића – Тима, наступили су гости, појачани песницима из Ниша: Зораном Пешићем-Сигмом, Виолетом Јовић, Милицом Вучковић, Владимиром Станимировићем,  Јовицом Ђурићем и Душаном Михајловићем- Адским.

Народна библиотека већ је спремна за „Драинчеве сусрете песника“ 2018. године.

више фотографија 

САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ ДРАИНАЦ ЗА 2017.

             На конкурс за „Драинчеву награду“ приспело је 45 књигa поезије објављених у 2016. години на српском говорном подручју.

             На првој консултацији жирија одабрано је 8 књига:

– Милован Данојлић – ЖИВОТИ, ЖИВОТИ, Албатрос плус, Београд, 2016.

– Дејан Алексић – У ДОБАР ЧАС, Имам идеју, Краљево, 2016.

– Власта Младеновић – ФУСНОТЕ ЗА МОКРАЊЦА, Културисток, Неготин,2016.

– Драган Јовановић Данилов – ГОВОРИТИ С ВОДОПАДИМА, Повеља,

Краљево, 2016.

– Горан Станковић – ЛИК СТВАРИ КОЈЕ ДОЛАЗЕ, Повеља, Краљево, 2016.

– Марјан Чакаревић – ТКИВА, Повеља, Краљево, 2016.

– Драган Хамовић – МЕКО ЈЕЗГРО, СКЗ, Београд, 2016.

– Драган Бошковић – The Clash, Нови Сад, Културни центар Новог Сада,2016.

              Приликом разматрања одабраних књига сачињен је ужи избор у којем су се нашли следећи аутори:

– Милован Данојлић – ЖИВОТИ, ЖИВОТИ, Албатрос плус, Београд, 2016.

– Дејан Алексић – У ДОБАР ЧАС, Имам идеју, Краљево, 2016.

– Власта Младеновић – ФУСНОТЕ ЗА МОКРАЊЦА, Културисток, Неготин,2016.

– Драган Хамовић – МЕКО ЈЕЗГРО, СКЗ, Београд, 2016.

– Драган Бошковић – The Clash, Нови Сад, Културни центар Новог Сада,2016.

На основу тога донета је једногласна одлука да  добитник „Драинчеве награде“ за књигу Животи, Животи буде књижевник Милован Данојлић. 

ОДЛУКА ЖИРИЈА

            Жири за доделу награде ДРАИНАЦ у саставу: Горан Максимовић (председник), Гордана Ђилас (члан) и Драган Барјактаревић (члан); на седници одржаној 15. августа 2017. године донео је једногласну одлуку да овогодишњу Драинчеву награду добије Милован Данојлић за збирку песама Животи, Животи коју је објавио Албатрос плус из Београд 2016. године.

Књижевник Милован Данојлић у збирци песама Животи, животи даје снажну лирску исповест у којој сажима свеколика животна искуства и изводи закључке о смислу живота, о пролазности и смрти, о људским радостима и патњама, као и о разлозима за непрестану борбу и трагање за оним највреднијим у људском бићу.

        Прожета изразитом мисаоношћу, иронијом и самоиронијом, а исказана снажним језиком, лирика Милована Данојлића потврђује да је лирски говор најпоузданији пут да спознамо себе, свет у коме живимо и космичке просторе према којима тежимо. Захваљујући свему томе, Данојлићева збирка Животи, животи представља прави изазов за читање и непрестано нас подстиче да преиспитујемо сопствени живот и смисао људског постојања.

У Прокупљу,                                                             Жири:

15.08.2017.                                            Горан Максимовић, председник

                                                              Гордана Ђилас, члан

                                                              Драган Барјактаревић, члан

Милован Данојлић

Милован Данојлић (Ивановци, 3. јул 1937) је српски писац који живи и ради од 1984. године у Француској.

Велику матуру положио је 1957. у Београду, где је 1973. на Филолошком факултету дипломирао Одсек за романистику. Сарађивао је као стални и спољни сарадник у дневним листовима Борба, Политика, у НИН-у и бројним књижевним часописима. У два наврата је радио као лектор за српскохрватски језик на Универзитету у Поатјеу, а неколико година је обављао послове спољног сарадника париског радија.

Члан је САНУ од 2000. године. Један је од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке 1989.

Објавио је више од 70 књига белетристике и поезије на српском језику. Пише поезију, прозу, есејистику и књижевну критику. Приредио је и превео велики број књига из књижевности за децу; превео је и препевао дела познатих писаца (В. Шекспир, Ш. Бодлер, Ј. Бродски, Е. Сиоран, Л. Арагон, Е. Паунд, В. Б. Јејтс, Е. Јонеско, П. Клодел), писана на француском и енглеском језику. Најпознатије Данојлићеве књиге су „Нека врста циркуса“, „Личне ствари - огледи о себи и о другима“ и „Балада о сиромаштву“.

Добитник је више књижевних награда од којих су најпознатије: НИН-ова награда за дело „Ослободиоци и издајници“ 1997.

Октобарска награда Београда, Змајева награда, Награда Бранко Ћопић, Награда Исидора Секулић, Награда Десанка Максимовић, Младост, Младо покољење, Невен, Виталова награда "Златни сунцокрет", Жичка хрисовуља, Награда Милош Ђурић за преводилаштво, Награда Печат времена за књижевност.

Дела:

Урођенички псалми, Нолит, Београд, 1957.

Недеља, Lykos, Загреб, 1959.

Како спавају трамваји, Lykos, Загреб, 1959.

Ноћно пролеће, Прогрес, Нови Сад, 1960.

Баладе, Нолит, Београд, 1966.

Лирске расправе, Матица српска, Нови Сад, 1967.

Фуруница-јогуница, Културни центар, Нови Сад, 1969.

Гласови, независно издање, Београд, 1970.

Чудноват дан, Младо поколење, Београд, 1971.

О раном устајању, Матица српска, Нови Сад, 1972.

Родна година, БИГЗ, Београд, 1972.

Онде поток, онде цвет, Змајеве дечје игре/Раднички универзитет, Нови Сад, 1973.

Чистине, Матица српска, Нови Сад, 1973.

Грк у затвору, Аугуст Цесарец, Загреб, 1975.

Наивна песма, Нолит, Београд, 1976.

Пут и сјај, Матица српска, Нови Сад, 1976.

Како је Добрислав протрчао кроз Југославију, БИГЗ, Београд, 1977.

Мука с речима, Слободан Машић, Београд, 1977.

Песме, Нолит, Београд, 1978.

Тачка отпора, Либер, Загреб, 1978.

Зимовник, Збирка Бишкупић, Загреб, 1979.

Змијин свлак, Нолит, Београд, 1979.

Ране и нове песме, Просвета, Београд, 1979.

Како живи пољски миш, Народна књига, Београд, 1980.

Сенке око куће, Знање, Загреб, 1980.

То : вежбе из упорног посматрања, Просвета, Београд, 1980.

Срећан живот, Младост, Загреб, 1981.

Мишја рупа, М. Данојлић/М. Јосић, Београд, 1982.

Сунце је почело да се злати, Завод за издавање уџбеника, Нови Сад, 1982.

Чишћење алата, М. Данојлић/С. Машић, Београд, 1982.

Брисани простор, Српска књижевна задруга, Београд, 1984.

Подгузница, М.Јосић/М. Данојлић, Београд, 1984.

Шта сунце вечера, Рад, Београд, 1984.

Као дивља звер : тешкоће с људима и са стварима, Филип Вишњић, Београд, 1985.

Вечити наилазак : стихови, Југославика, Торонто, 1986.

Драги мој Петровићу, Знање, Загреб, 1986.

Чекајући да стане пљусак, [с.н.], Париз, 1986.

Писати под надзором, Нова Југославија, Врање, 1987.

Нека врста циркуса, Књижевна омладина Србије, Београд, 1989.

Тачка отпора : изабране песме, Српска књижевна задруга, Београд, 1990.

Зло и наопако, БИГЗ, Београд, 1991.

Година пролази кроз авлију, Српска књижевна задруга, Београд, 1992.

Песме за врло паметну децу, Просвета, Београд, 1994.

Да ми је знати : избор из поезије за децу, Змај, Нови Сад, 1995.

На обали, Градска библиотека, Чачак, 1995.

Мартовско сунце : избор из поезије за децу, ИНГ Комерц, Нови Сад, 1996.

Место рођења, Филип Вишњић, Београд, 1996.

Мука духу, Драганић, Београд, 1996.

Тешко буђење, Плато, Београд, 1996.

Шта човек да ради, Образовање, Нови Сад, 1996.

Јесен на пијаци, Школска књига, Нови Сад, 1997.

Недеља у нашој улици, Тодор, Нови Сад, 1997.

Ослободиоци и издајници, Филип Вишњић, Београд, 1997.

Балада о сиромаштву, Филип Вишњић, Београд, 1999.

Велики испит, Verzal Press, Београд, 1999.

Како спавају трамваји и друге песме, Јефимија, Крагујевац, 1999.

Како је краљ Коба Јаги напустио престо, Интелекта, Ваљево, 2000.

Певанија за децу, Дечје новине, Горњи Милановац, 2000.

Разгоревање ватре : изабране песме, Задужбина Десанке Максимовић, Београд, 2000.

Личне ствари : огледи о себи и другима, Плато, Београд, 2001.

Месец је пун као кљун : избор из поезије за децу, Агенција за откривање и развој талената "Никола Тесла", Нови Сад, 2001.

Ограда на крају Београда, Bookland, Београд, 2001.

Пустоловина или Исповест у два гласа, Филип Вишњић, Београд, 2002.

Зечји трагови, Филип Вишњић, Београд, 2004.

Србија на западу, НБ "Стефан Првовенчани", Краљево, 2005.

Човек човеку, Књижевна заједница "Борисав Станковић", Врање, 2006.

Пешачки монолог, Плато, Београд, 2007.

Учење језика, Српска књижевна задруга, Београд, 2008.

Прича о приповедачу, ИП Матица српска, Нови Сад, 2009.

Црно испод ноктију, Плато, Београд, 2010.

Добро јесте живети, Албатрос Плус, Београд, 2010.

Изнуђене исповести, Плато, Београд, 2010.

Писма без адресе, Службени гласник, Београд, 2012.

Храна за птице, Албатрос Плус, Београд, 2014.

Животи, животи, Албатрос Плус, Београд, 2016.