У организацији Народне библиотеке „Раде Драинац“ у Прокупљу 26. септембра је почео други Лектирићи фест, фестивал драмских форми на коме се представљају позоришне групе библиотека.

Част да отвори фестивал својим премијерним извођењем добила је представа „Ловци на зјала“ Библиотеке „Детко Петров“ у Димитровграду.

Редитељ представе је библиотекар Елизабета Георгиев, а у представи играју чланови Песничке радионице, ученице основне школе „Христо Ботев“, Лидија Делчев и Анђела Делчев.

Драги Топличани, драги песници, поштовани читаоци и љубитељи дела Рада Драинца, прошле године на овом високом месту кад сам рекао да је Драинац више од књижевности (што се изгледа у међувремену  лепо и примило!) мислио сам и на следеће: да „песник није (само) онај који пише већ онај који инспирише“, како је то указивао још један од француских надреалистичких челника, у време кад је Раде паризао, у граду светлости и културној метрополи света, живећи од уметничке атмосфере епохе и свирања виолине у филмским дворанама.

МОЈИ  СУСРЕТИ СА ДРАИНЧЕВОМ ПОЕЗИЈОМ

            Био сам необично узбуђен кад сам јула 1996. ушао у кућицу где се родио Раде Драинац. Са мном је била делегација бугарских писаца – Николај Хајтов, председник  и Петар Караангов – која је гостовала писцима из Прокупља. Пошто добро познајем  поезију српског песника, одушевљено сам упознавао наше писце са великим Драинцем о коме они ништа нису знали. Кад смо на повратку свратили  Блацеу, из Дома културе су ми поклонили и књигу Синише Пауновића „Драинац, песник и боем” . Са Синишом смо се знали добро и сваки пут кад сам био у Београду смо се састајали, али док је био жив, пропустио је да ми ту књигу пошаље иако и он, и Десанка Максимовић су ми доста причали о љубави Багрјане и Драинца. Касније је тај примерак књиге прошао кроз руке свих истраживача Багрјанине поезије код нас.

ДРАГАН БОРИСАВЉЕВИЋ, аутор 

18400 ПРОКУПЉЕ

Бошка Југовића 21

ТЕЛЕФОНИ:027 326 200 и 064/30 45 241

E-MAIL: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Педесетих година прошлога века прокупачка гимназија имала је богат рад своје литерарне секције. Биле су се стекле околности да је неколико генерација имало ђаке који су били изнад просека и своје и градске средине, бар што се књижевности тиче. Од оних нешто старијих и данас би требало да се памте имена Миодрага Шијаковића и Миливоја Марковића, касније запажених књижевних критичара.

          У генерацијама испред моје истицали су се Драгутин Огњановић, Раде Војводић, Огњен Лакићевић, Петар Милосављевић, Иван Ивановић, Саша Чернов...Сви су они после постали значајни књижевни ствараоци и призната имена у књижевном животу Србије.

          У мојим гимназијским данима почињали су да пишу и објављују у „Топличким новинама“, које су тада имале подлистак за младе, Воја Красић, Љубинко Милосављевић, нешто млађи Благоје Глозић и ја. Онда смо се Воја Благоје и ја нашли следећих година на Вишој педагошкој школи у Нишу и одмах укључили у тамошњи књижевни живот.