У понедељак, 18.03.2013 у Народном музеју Топлице одржана је промоција романа "Велики рат" Александра Гаталице, добитника НИН-ове награде за 2012.

Александар Гаталица  

Васа Павковић, Александар Гаталица и Драган Барјактaрeвић

Од почетка ове 2013. године Библиотека је набавила нове књиге на Одељењу за одрасле и Дечјем одељењу. Увек као и раније, трудимо се, да у складу са могућностима, уредимо на најбољи начин нашу комуникацију са читаоцима.

Пантић Миливоје, библиотекар позајмног одељења

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА "ПРОКУПАЧКИ ПЛАКАТ"

Народна библиотека „Раде Драинац“ покренула је пројекат под називом „Прокупачки плакат “. Новац за реализацију пројекта  обезбедили су Министарство културе и Општина Прокупље.

Пројекат је инспирисан успехом презентације на изложби „Скривено благо Србије“. Ради се о плакатима који су 4.јула давне 1968. године најавили трку магараца и утакмицу дебелих и мршавих.

 Драган Огњановић, библиотекар Завичајног фонда

 

- Ова два плаката је запазио и Драган Грба из Националне библиотеке Велике Британије из Лондона, задужен за југоисточну Европу. Поред тога су на реализацији пројекта, ангажовани поред прокупачке библиотеке, Дом културе, Народни музеј Топлице и Историјски архив Топлице.

 

Open publication - Free publishing - More debeli

 

У четвртак 21.02.2013. у читаоници Народне библиотеке "Раде Драинац" представљена је књига "Моје Иконе" аутора Жарка Кољибабића. На књижевној вечери учествовали су проф. др Горан Максимовић, књижевни критичар и уредник културног програма Драган Барјактаревић.

Ра­де Дра­и­нац

Дра­и­нац, Ра­де – пе­сник, при­по­ве­дач, ро­ман­си­јер, есе­јист, но­ви­нар (Тр­бу­ње, код Бла­ца, То­пли­ца, 16. VI­II 1899 – Бе­о­град, 1. V 1943).

Ро­дио се у си­ро­ма­шној се­о­ској по­ро­ди­ци Јо­ва­но­ви­ћа. Отац Не­дељ­ко – са­мо­у­ки зи­дар, пе­чал­бар, пред­у­зи­мач; мај­ка Ру­ме­ни­ја – дома­ћи­ца. На кр­ште­њу је до­био име Ра­дој­ко, ко­је ће у два­де­сет тре­ћој го­ди­ни, за­јед­но с пре­зи­ме­ном Јо­ва­но­вић, за­ме­ни­ти књи­жев­ним – Ра­де Дра­и­нац.

Основ­ну шко­лу за­вр­шио је у Бла­цу. Го­ди­не 1911. да­ју га на обу­ћар­ски за­нат у Про­ку­пљу, ко­ји он на­пу­шта и упи­су­је се у про­ку­пач­ку гим­на­зи­ју, да би по за­вр­ше­ном пр­вом раз­ре­ду пре­шао у гим­на­зи­ју у Кру­шев­цу. У ле­то 1913. бе­жи од ку­ће и не­ко вре­ме про­во­ди у Бе­о­гра­ду. Као сред­њо­шко­лац, пре­ла­зи 1915. са срп­ском вој­ском пре­ко Ал­ба­ни­је. У Фран­цу­ској је од ја­ну­а­ра 1916, где на­ста­вља шко­ло­ва­ње: нај­пре у Ли­о­ну, по­том у Сент Етје­ну и Бо­ли­јеу. Пре­дан пи­са­њу, за­не­ма­ру­је шко­лу и од­мах по свр­шет­ку ра­та сти­же у Па­риз, где јед­но вре­ме ра­ди у фа­бри­ци, да би се по­чет­ком 1919. са­свим пре­пу­стио бо­е­ми­ји.