ДИГИТАЛНА ЗБИРКА

Библиотекарско друштво

Матичне библиотеке

Vinaora Nivo SliderVinaora Nivo SliderVinaora Nivo Slider
ЖИРИ ЗА НАГРАДУ "ДРАИНАЦ"
ВЛАСТA МЛАДЕНОВИЋ ДОБИТНИК НАГРАДЕ "ДРАИНАЦ"
ПРИНОВЉЕНЕ КЊИГЕ ОТКУПОМ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ 2018

Снимак са промоције књиге "Олујни бедем"

 

Промоција књиге "Олујни бедем"

Поштовани, Народна библиотека "Раде Драинац" вас са задовољством позива на промоцију књиге "Олујни бедем" Дејана Стојиљковића. Осим што је познат по овом и претходним хитовима као што су "Константиново раскршће" и "Дуге ноћи и црне заставе", Стојиљковић је у жижи интересовања као косценариста "Сенки над Балканом" и серије о Немањићима. Будући да је битка на Плочнику једна од тема којом се роман бави, промоција ће бити одржана на вероватном месту овог историјског догађаја од огромне важности за Топлицу- Архео парку Плочник, у уторак, 07. 11.2017- године у 13.30 часова. До Плочника организујемо превоз, тако да би било добро да се јавите ако желите место у аутобусу. Поздрав. Зоран Цветковић, организатор 060 4 322 129

Представа "Големата Мајка"

Лектирићи ex yu фест 2017

Народна библиотека „Раде Драинац", већ пету годину, организује позоришни фестивал дечјих представа „Лектирићи ex yu фест". Прве четири године, Фестивал је подржавало Министарство културе, док ове године потпору пружа Општина Прокупље.

Одигране су представе из: Смедеревске Паланке („Успавана лепотица") у Блацу, Сурдулице („У страху су велике очи") у Прокупљу и из Глибовца („Моја дивна луцкаста породица") у Житорађи.
Ове три представе видело је око 700 деце, а предстоје гостовања представа из Блаца, Малог Црнића, Обреновца, и Македоније, које ће, до краја новембра, гостовати у Блацу, Куршумлији и Прокупљу.

Зоран Цветковић, уредник културног програма

 

     

Више фотографија

Драинчев пример

Маргиналије маргиналца
Милован Данојлић

 

ДРАИНЧЕВ ПРИМЕР

 

 

Са Драинчевим стиховима сам се срео у обострано погодном тренутку: средином педесетих био сам побегао од куће, да бих на првим корацима чуо за великог међуратног бескућника. Јавио ми се, тако, као охрабрујући сапутник и сапатник. Његове се збирке (као и књиге Црњанског, Растка Петровића, Настасијевића, Драгише Васића, Дучића и прочих) нису могле наћи у књижарама, јер су, у хаосу револуционарног преврата, пале у привремени заборав. У књижарама их није било, у јавности се нису помињале. На та су ме имена моји кафански познаници по правилу љубитељи књижевности, упозорили са завереничком тајанственошћу; веза са традицијом се успостављала готово шапатом. Са нагоном птице-селице открио сам Народну библиотеку, смештену на самом крају Кнез-Михаилове, и у њој, након немачког бомбардовања, чудом спасени фонд међуратне књижевности. Онде, у свечаној тишини приземне читаонице, моје бекство од куће је добијало виши смисао и умирујућу оправданост. Добегао сам у престоницу да бих завршио више разреде гимназије (реалка у Љигу је била непотпуна), и да бих читао чудесне, драгоцене књиге, какве се нигде другде нису могле наћи.

Као водич кроз пакао живота и рај поезије, Драинац је на младог човека деловао првенствено примером осуђеног на сродну судбину. Сељачко дете запућено у велики свет, да се обре на ничијој земљи: родни корен се не да до краја ишчупати, нити се може на туђем тлу лако уземљити. Из тог, несмештеног положаја, из тескобне самоће, одјекнуо је глас побуне, са жестином која ослобађа. Жеља за даљинама се морала утажити низом имагинарних путовања. Вербална пустоловина га је, после искрцавања на Јаву, одвела на Чадско језеро, Азорска острва, у Конго, на Камчатку, у Аустралију, Амстердам, Транссибирију, Картагину, Патагонију, Египат, Тахити, на острво Самоа, у Меланезију, Салвадор, на Аљаску и Урал, Дарданеле, у Бесарабију, Ломбардију, Рио де Жанеиро, на Маршалска острва, у Океанију...
Што се мене тиче, ја сам уистину посетио неке од тачака Драинчеве географије, а његовом списку бих могао придодати педесетак градова и земаља. У некима сам проборавио недељу, у другима месец дана, а сећања на те боравке се врло мало разликују од Драинчевих измишљених посета. Сва су наша путовања имагинарна. Таква су док трају, а у сећању их је, већ, тешко разликовати од снова. Предели кроз које сам прошао, возом, аутобусима, бродовима, авионима, често и пешице, данас ми се чине далеки и невероватни, изгубљени у Драинчевом вербалном ономастичком обиљу. Свестан неважности и разменљивости визуелних чињеница, у „Брисаном простору", доследно сам избегавао помињање локалитета, крајева и вароши.

Опширније...

Еутека

Народна библиотека „Раде Драинац је у мрежи библиотека које су у пројекту „Еутека у вашој библиотеци", а његова суштина је боља информисаност о Европској унији и свим сегментима сарадње са овом заједницом.

 

Библиотека постала део Еутеке  - интервју директора  Драгана Огњановића за портал http://prokupljenadlanu.rs

Ко је на мрежи: 20 гостију и нема пријављених чланова

ЕЛЕКТРОНСКИ КАТАЛОГ

EUTEKA

Шта да читам

874822
Today
Yesterday
This Week
Last Week
This Month
Last Month
All days
214
500
3043
861483
15283
21909
874822

IP: 54.166.207.223
2018-10-18 06:00:45

Видео материјал