ДИГИТАЛНА ЗБИРКА

Библиотекарско друштво

Матичне библиотеке

Временска прогноза

Vinaora Nivo SliderVinaora Nivo SliderVinaora Nivo SliderVinaora Nivo Slider
ПОМОЋ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА
ИНТЕРНЕТ ЧИТАОНИЦА
ПРОФ.ДР АЛЕКСАНДАР ЈЕРКОВ
МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ - НАГРАДА ДРАИНАЦ 2017

Најава изложбе

 

др Дејан Вукићевић

МИНИЈАТУРА НА ЗРНУ ГРАШКА

 

Уторак, 25. 4. 2017. у 14,00 часова

Народни музеј Топлице

 

 

 

Традиција минијатурних издања стара је безмало као и штампане књиге уопште. Прву такву књигу, Diurnale Mogantinum, објавио је Петер Шефер још 1468. године у димензијама 94 х 65 мм. Најмањом штампаном књигом сматра се Азбука у сликама Егона Пругмајера објављена 1971. у Лајпцигу у част Међународне изложбе уметности књиге. Њене димензије су 3 х 2,5 мм. Оваква издавачка и типографска пракса никада, заправо, није узела већег маха (осим, рецимо, у Совјетском Савезу), остала је спорадична ствар специфичних кругова књигољубаца.

У Збирци минијатурне књиге Народне библиотеке Србије, која је део Фонда старе, ретке и минијатурне књиге, дилема да ли утврдити „западни” критеријум од 77 х 77 х 77 или „источни” критеријум од 100 х 100 х 100 мм, разрешена је у корист другог. Сигнатура збирке је Мн и тренутно броји око 200 наслова. Готово половина од стотинак наслова припада Карољу Андрушку (Károly Andruskó, 1915–2008), графичару, есклибристи и библиофилу из Сенте. На њима су представљене његове минијатурне, углавном ручно отиснуте, графике, најчешће дрворези, скоро половина од 220 колико их је направио.

Гледано према стручној класификацији највише је белетристичких књига, али има библиографија (годишњи прегледи принова минијатурних издања у Совјетском Савезу), монографија (институција – школе, фудбалског клуба, Комунистичке партије Југославије, или личности – песника Александра Сергејевича Пушкина, Шандора Петефија и Хајнриха Хајнеа, тенисерке Монике Селеш, стонотенисера Драгутина Шурбека, политичара Георгија Димитрова, шахисте Вилхелма Штајница и сл.), неколико политичких памфлета (о Савезу пионира, рецимо), више језичких речника, нешто теолошке литературе, сарајевска Хагада и једна књига Имануела Канта. Од белетристичких издања занимљиве су књиге Горски вијенац (на српском и мађарском) Петра II Петровића Његоша, King Lear Вилијама Шекспира, песме Едгара Алана Поа (на француском), Алфреда де Мисеа, Мирољуба Тодоровића, Сречка Косовела, Францеа Прешерна, хаику песника (за ову песничку форму формат изузетно захвалан), кратке приче Мирослава Јосића Вишњића, Доситејево Писмо Харалампију, бајке Шарла Пероа.



Према националном, односно језичком кључу заступљене су пре свега српске, а потом и руске, француске, словеначке, мађарске, немачке, чешке књиге.

Индивидуално гледано, најзанимљивијим се чине две ултра-микро-мини немачке књиге димензија 6 х 6 мм и Ратни манифест краља Фрање Јосипа I из 1914. Манифест садржи текст императора настао у Бањи Ишл, у тадашњој летњој резиденцији, 28. јула 1914, на сам дан почетка рата. Димензија је 24 х 22 мм, књижица је окована гвозденим корицама на чијој предњој страни је профил цара у барељефу и текст: Успомена свијетског рата. Наслов је заправо на задњој корици, испод кога је датум: 28. српња 1914. Са стране има металну копчу, а на врху алку и вероватно је настала да би се поклањала војницима који би је носили као амајлију током рата, а као успомену након њега. Текст је латинични, а језик хрватски. По писму и језику, али и по другом потписнику, премијеру Иштвану Тиси, логично је претпоставити да је била намењена припадницима словенске популације у оквиру мађарског дела царевине.

Ко је на мрежи: 34 гостију и нема пријављених чланова

ЕЛЕКТРОНСКИ КАТАЛОГ

EUTEKA

Шта да читам

783641
Today
Yesterday
This Week
Last Week
This Month
Last Month
All days
469
887
3278
768453
15471
21364
783641

IP: 54.92.153.90
2018-06-21 15:48:39

Видео материјал