ДИГИТАЛНА ЗБИРКА

Библиотекарско друштво

Матичне библиотеке

Временска прогноза

Vinaora Nivo SliderVinaora Nivo SliderVinaora Nivo SliderVinaora Nivo Slider
ПОМОЋ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА
ИНТЕРНЕТ ЧИТАОНИЦА
ПРОФ.ДР АЛЕКСАНДАР ЈЕРКОВ
МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ - НАГРАДА ДРАИНАЦ 2017

Лектирићи ex yu фест 2017

Народна библиотека „Раде Драинац", већ пету годину, организује позоришни фестивал дечјих представа „Лектирићи ex yu фест". Прве четири године, Фестивал је подржавало Министарство културе, док ове године потпору пружа Општина Прокупље.

Одигране су представе из: Смедеревске Паланке („Успавана лепотица") у Блацу, Сурдулице („У страху су велике очи") у Прокупљу и из Глибовца („Моја дивна луцкаста породица") у Житорађи.
Ове три представе видело је око 700 деце, а предстоје гостовања представа из Блаца, Малог Црнића, Обреновца, и Македоније, које ће, до краја новембра, гостовати у Блацу, Куршумлији и Прокупљу.

Зоран Цветковић, уредник културног програма

 

     

Више фотографија

Драинчев пример

Маргиналије маргиналца
Милован Данојлић

 

ДРАИНЧЕВ ПРИМЕР

 

 

Са Драинчевим стиховима сам се срео у обострано погодном тренутку: средином педесетих био сам побегао од куће, да бих на првим корацима чуо за великог међуратног бескућника. Јавио ми се, тако, као охрабрујући сапутник и сапатник. Његове се збирке (као и књиге Црњанског, Растка Петровића, Настасијевића, Драгише Васића, Дучића и прочих) нису могле наћи у књижарама, јер су, у хаосу револуционарног преврата, пале у привремени заборав. У књижарама их није било, у јавности се нису помињале. На та су ме имена моји кафански познаници по правилу љубитељи књижевности, упозорили са завереничком тајанственошћу; веза са традицијом се успостављала готово шапатом. Са нагоном птице-селице открио сам Народну библиотеку, смештену на самом крају Кнез-Михаилове, и у њој, након немачког бомбардовања, чудом спасени фонд међуратне књижевности. Онде, у свечаној тишини приземне читаонице, моје бекство од куће је добијало виши смисао и умирујућу оправданост. Добегао сам у престоницу да бих завршио више разреде гимназије (реалка у Љигу је била непотпуна), и да бих читао чудесне, драгоцене књиге, какве се нигде другде нису могле наћи.

Као водич кроз пакао живота и рај поезије, Драинац је на младог човека деловао првенствено примером осуђеног на сродну судбину. Сељачко дете запућено у велики свет, да се обре на ничијој земљи: родни корен се не да до краја ишчупати, нити се може на туђем тлу лако уземљити. Из тог, несмештеног положаја, из тескобне самоће, одјекнуо је глас побуне, са жестином која ослобађа. Жеља за даљинама се морала утажити низом имагинарних путовања. Вербална пустоловина га је, после искрцавања на Јаву, одвела на Чадско језеро, Азорска острва, у Конго, на Камчатку, у Аустралију, Амстердам, Транссибирију, Картагину, Патагонију, Египат, Тахити, на острво Самоа, у Меланезију, Салвадор, на Аљаску и Урал, Дарданеле, у Бесарабију, Ломбардију, Рио де Жанеиро, на Маршалска острва, у Океанију...
Што се мене тиче, ја сам уистину посетио неке од тачака Драинчеве географије, а његовом списку бих могао придодати педесетак градова и земаља. У некима сам проборавио недељу, у другима месец дана, а сећања на те боравке се врло мало разликују од Драинчевих измишљених посета. Сва су наша путовања имагинарна. Таква су док трају, а у сећању их је, већ, тешко разликовати од снова. Предели кроз које сам прошао, возом, аутобусима, бродовима, авионима, често и пешице, данас ми се чине далеки и невероватни, изгубљени у Драинчевом вербалном ономастичком обиљу. Свестан неважности и разменљивости визуелних чињеница, у „Брисаном простору", доследно сам избегавао помињање локалитета, крајева и вароши.

Опширније...

Еутека

Народна библиотека „Раде Драинац је у мрежи библиотека које су у пројекту „Еутека у вашој библиотеци", а његова суштина је боља информисаност о Европској унији и свим сегментима сарадње са овом заједницом.

 

Библиотека постала део Еутеке  - интервју директора  Драгана Огњановића за портал http://prokupljenadlanu.rs

Драинчеви сусрети песника, део други

Драинчеви сусрети песника“ 2017. године, део други

 

Народна библиотека „Раде Драинац“ је, нескромно рецимо, и овога пута била на висини задатка и успешно организовала други део манифестације по којој су Прокупље и Топлица препознатљиви на културној мапи Србије.

Дан први, 29. август 2017. године:

Венац на Драинчеву бисту, смештену на Платоу уметности у подножју Хисара, положили су добитник овогодишње награде „Драинац“, академик Милован Данојлић и министар културе и информисања Владан Вукосављевић.

Програм обележавања 48. Драинчевих сусрета настављен је у Општини Прокупље где је министар за културу и информисање Владан Вукосављевић уручио награду „Драинац" академику Миловану Данојлићу, једном од бардова српске књижевности. Вукосављевић је први министар културе, који је откад се одржава ова манифестација, присуствовао уручењу песничке награде „Драинац".

На свечаности уручење награде, за песничку зборку „Животи, животи“, у свечаној сали Општине Прокупље,  Данојлић је ракао да га награда радује јер „ је изразито песничка и нема никаквих друштвених рачуна и политичке позадине.“  Портрет лауреата, надахнито као и у сличним приликама ових година, оцртао је председник жирија професор Горан Максимовић.

Министар културе Владан Вукосављевић је са својим сарадницима обишао и прокупачку библиотеку „Раде Драинац", где је ученицима прокупачке Гимназије, добитницима републичких награда Јелени Стојковић и Милошу Милићу поклонио књиге. Књиге на поклон од министра у име библиотеке примио је директор Драган Огњановић.

Гости „Драинчевих сусрета“ су поподне провели у Ракиној родној кући у Трбуњу, у организацији блачке Библиотеке,  а вече у Културном центру у Блацу, најпре уз монодраму глумице Марије Ђајић, након које су своју поезију казивали: Тања Крагујевић, Гордана Ђилас, Душко Новаковић, Томислав Маринковић, Драган Ђокановић, Петар Цветковић, као и топлички песници Дане Стојиљковић, Миливоје Крстић и Саша Миловановић.

Дан други, 30. август:

Уследио је излет до Архео парка Плочник и Ђавоље вароши, а затим веома успешно књижевно вече у свечаној сали Општине Куршумлија, које је трајало много дуже од планираног, што значи да је куршумлијска публика, некако и нечим, ненадано надахнула песнике.

Завршно вече подразумевало је програм Поетског театра Библиотеке, појачан учешћем глумца Народног позоришта у Нишу, Данила Петровића, врло симпатичан и запажен наступ талентованих ученика Музичке школе „Станковић“ и казивањем стихова овогодишњих гостију. Као и у Блацу и Куршумлији, и овом приликом је највише пажње побрао најаутентичнији казивач Драинчеве поезије, драмски уметник Вицо Дардић.

На Боемској вечери у „Варошком сокаку“, након уручења топличког признања за најбољу поетску књигу прошле године Весни  Пауновић- Ђукић, за збирку „Азбука чула“, под патронатом Ратомира Тимотијевића – Тима, наступили су гости, појачани песницима из Ниша: Зораном Пешићем-Сигмом, Виолетом Јовић, Милицом Вучковић, Владимиром Станимировићем,  Јовицом Ђурићем и Душаном Михајловићем- Адским.

Народна библиотека већ је спремна за „Драинчеве сусрете песника“ 2018. године.

Зоран Цветковић, библиотекар

 

 

 

 

 

 

 

више фотографија 

 

Драинчеви књижевни сусрети у августу 2017

 
  
ПРОГРАМ  

Ко је на мрежи: 25 гостију и нема пријављених чланова

ЕЛЕКТРОНСКИ КАТАЛОГ

EUTEKA

582668
Today
Yesterday
This Week
Last Week
This Month
Last Month
All days
399
534
3578
567549
14832
18359
582668

IP: 54.158.212.93
2017-10-20 18:04:09

Видео материјал